|
|
УтицајиКондијак (Etienne Bonnot de Condillac, 1715-1780) развија своја схватања посебно под утицајем Локовог емпиризма. Међутим, за разлику од Лока он одбацује учење о унутрашњем искуству, рефлексији, тако да сазнање стварности објашњава само преко деловања спољашњег искуства, односно сензација. Због тога се често сматра оснивачем сензуализма.
|
СензуализамПрема овом схватању, све знање представља само прерађене чулне доживљаје. Оно што не можемо осетити чулима остаје изван нашег знања. Чулно доживљавање је извор, али и граница сазнања. Због тога нема смисла испитивати суштину стварности, јер се она не налази у чулним доживљајима. Према томе, све представе у нашој свести су сензације, тј. представе настале деловањем спољашњег света на наша чула. У сазнајном процесу свест нема активну улогу, јер је са чулним опажањима дат и њихов однос.Утврђивање истинитости наших представа састоји се у њиховом свођењу на основне саставне делове који потичу из чула, тј. на елементарне сензације, и упоређивање са њи ма. Међутим, издвајањем елементарних чулних представа, које су мерило истинитости нашег мишљења, неодвојиво је од језичких знакова - сматрао је Кондијак. Тако је анализа знања увек везана за анализу језичких знакова помоћу којих се знање исказује. Стога је Кондијак претеча логичко-језичке анализе која је касније развијана у логичком позитивизму.
|